[Generalna
]
20 Decembar, 2006 02:51
interview sa studentom prodekanom ETFa
Навратили смо до студента продекана и распитали се о неким стварима уместо вас. Тамо нас је затекло прилично хаотично стање, јер у току је упис, а посла има највише око преласка на нови систем школовања... Иван Јованов – Вања био је уредник Отпорника а овом приликом, као студент продекан, открива нам нешто више својих планова...
Вања, кажеш да како си ступио на дужност буквално не стижеш да напишеш ниједан текст. То значи да те је сачекала гомила послова. Јеси ли очекивао тако нешто?
Гомила послова сачека сваког студента продекана са Првим Октобром. Проблем је што сваки студент продекан тада ступа на ту функцију и одма улеће у ватру. Треба мало времена док се ухода, а читав октобар запљускују питања са свих страна... Шта је ту је, очекивао сам да имам доста послова, није да нисам, међутим, то тек кад вас клепи о главу, кад осетите на својој кожи, мало умор и све те обавезе... видите у ствари колики је то напор. Далеко од тога да ја хоћу да побегнем од тог напора, али једноставно, тако је и неке ствари не стижем да урадим. Наравно да сам много веѕан и ѕа лист Отпорник, односно садашњи Генератор и за целу редакцију, волео бих да сам могао да стигнем нешто да напишем, али нисам могао да се сконцентришем уз све ове послове.
А ти послови су...
Па доста проблема има око старијих студената, оних који прелазе са старијих статута на нове. Њима треба објаснити шта то практично значи, на који начин то треба да ураде, одговорити им на хиљаду и једно питање... Они су доста неупућени, што је и нормално. Уз то сваки од њих има посебан проблем: колико испита, шта је дао, шта се еквивалентира са чим... То је помоћ и њима и особљу студентске службе где се врше те еквиваленције. Долазе и бруцоши. Они су неинформисани, мало су и изгубљени у простору и времену, нова околина, требају да се адаптирају.. Биће доста посла и око њих, мораћемо их обилазити, мазити и пазити, јер просто, морамо мислити на нашу будућност, а ми ћемо и м најбоље помоћи – њихове колеге старије. Уз све то постоје и дужности решавања ситних проблема у разним ситуацијама, са разним професорима, тако да је укључено и трчкарање до студентске службе и по факултету, до професора, гашења оних ситних пожара, али студентима то доста значи.
Кажеш да си скоро ступио на функцију студента продекана. Да ли знаш шта се дешавало на факултету током лета?
Пре него што сам преузео дужност студента продекана сарађивао сам доста са Аном, бившим студентом продеканом и полако се упознавао са свим тим и уходавао. Међутим, тада и није било толико конкретног посла и рада са самим студентима већ упознавања са свим тим правним нормама, статутима правилницима... Тако да сам био доста упућен и спреман. Е сад, током лета углавном је затишје. Одлучивано је доста о уписима за мастер студије, докторске студије и решавани су проблеми неких еквиваленција. Мање-више, током лета је доста одређено око Болољске декларације, нешто од тога и сад радимо у ходу, главне ствари су познате и сад се ради око техничких детаља. Мислим да нема проблема око тога, сада је само питање реализације, односно наше ефикасности.
Шта најављујеш за ову годину?
Ова година као и пар претходних биће у знаку реформи. Наиме, те реформе тек требају да узму озбиљан обим и да поприме баш онај облик који би и требале да поприме. Да будем јасан: ова генерација која сад креће, прва по закону о високом образовању имаће доста тежак посао. Подсећам да по том новом закону предвиђено је да студенти који не плаћају школарину дају годину за годином, што значи да морају да чисте годину. Међутим овај закон прописује и континуирано учење и испитивање у складу са Болоњском декларацијом. Нисам сигуран колико је овај факултет још у стању да испуни све те норме, ми јесмо направили један јако велики корак, али технички гледано мислим да неће бити могуће остварити све те ствари наведене у закону, бар не у почетку. Како ће се то решавати, стварно не знам. Надамо се сви да ће пролазности на испитима да се повећају, да ће студенти имати прилике током године да буду оцењивани и на испитима само поправљају или дорађују те оцене. То све зависи највише од студената и њиховог рада, ја их охрабрујем да напорно раде, али доста зависи и од професора који би требали да уносе новине у самој настави и самом испитиању. Што се тиче мојих планова, постоје неки, да кажем, краткорочни и дугорочни планови. Могу сада ексклузивно да најавим једну акцију, коју ће надам се да подрже и остали студенти, студентски парламент и студентске организацијеч а то је кампања против преписивања. Док је било школе било је и преписивања, али то је почело да узима јако великог маха. Док су се раније преписивали предмети који су били проблематични, данас се преписује апсолутно све. Студенти су навикли да преписују, те линијом лакшег отпора полажу испите, што није у реду. Није у реду према онима који раде, који то уче и заслуже неку оцену, а и није у реду за саме њих, јер обиће им се то о главу кад-тад. Познат ми је и пороблем везан за преписивање неких предмета који, по мом субјективном мишљењу, садрже многе непотребне ствари тескобне за учење, тако да студенти, просто, размишљајући као инжињери, желе да то некако прескоче, јер што би учили нешто што им никада неће требати. То јесте проблем, али то није наш, већ проблем професора, то би они требали да реше. Овом акцијом позивам све студенте да професорима покажемо да ми желимо да учинимо све што је до нас да помогнемо, да избацимо негативне ствари, али и професори морају да чисте њихова дворишта. Јер просто, ако се свако буде трудио да поправи себе, ићи ћемо напред, иначе нећемо нигде ићи.
Имаш ли податак о томе колико је неко од претходних студената продекана успео у остварењу неког од дугорочних планова?
Па поћи ћу од Ане, јер сам ја са њом прошао кроз обуку. Колико ја знам Ана није правила дугорочне планове... Ја сам то некако измислио, просто да студенти имају на увид шта то студент продекан ради и зашта се залаже. Студент продекан је запослен овде и прима плату, има и обавезу и ред је да студенти знају шта ради онај кога су бирали са указаним поверењем и да ли се он стварно залаже да одбрани интересе студената. Наравно постоји доста људи који се овде залажу и учествују а немају за то никаква примања... Тако да сам ја осетио дужност да изнесем неку врсту акционог плана, како се то сада популарно назива, бар за неких шест месеци, односно први семестар. Не знам да ли је Ана имала тај план написмено, али знам да је врло добро обављала све своје дужности... То је просто нека новина коју ја хођу да уведем...
А бруцоши? Јесу ли они имали представу о томе шта их очекује када су уписивали факултет?
Ја не знам да ли они знају шта их чека, али сматрам да свако ко је студент, или ко је постао студент, треба да се информише. То је све у теорији, наравно, у пракси је све то друкчије. Мислим да су, у глобалу, доста неинформисани. Нешто се причало у медијима о новом закону о високом школству, али видећемо још шта ће са тиме бити. Има разних прогноза, али то је све незванично и ја не бих о томе сада да причам. Ми ћемо се трудити да од 09.10. па неких месец дана активно радимо са бруцошима, упознамо их и да их привикавамо на начин на који би требали да функционишу, затим би они требали сами да користе своја права и испуњавају своје обавезе на факултету.
Шта је са старијим студентима? Очекује ли њих ревизија у јануару, или смањење услова?
Овако, што се тиче тих заобилажења закона, ревизија, организовања додатних рокова, конпензација испита којима је пре управа факултета маневрисала да би „олакшала“ студентима, то више не постоји. Врло једноставно. Студенти који су кренули по новом наставном плану и програму, и они који су се пребацили имају сасвим задовољавајућу пролазност. Наравно, ми никад не бисмо требали да будемо задовољни неком пролазношћу, увек то може боље и више док се не достигне неки западни систем где неких 70-80% студената заврши са чистом годином. Као што рекох, пре су пролазности код нас биле заиста катастрофалне и онда се морало ићи тим средствима. О томе се сада чак и не размишља, то су сада, бар се надам, сенке прошлости. Немојте погрешно да ме схватите, једноставно, студије губе на квалитету када се одобравају такве ствари, јер вас кад-тад ухвате неположени и нагомилани испити. Јесте проблем финансија што неки људи морају да обнављају године и падају у самофинансирање. Људи би требали да се сконцентришу и дају испите и услове на време.
Хајде вратимо се у деканат. Има ли у деканату неких проблема?
Ја за сада нисам приметио. Стварно морам да похвалим продекана за наставу, проф. Јелицу Протић. Она је веома услужна студентима и углавном студент продекан у сарадњи са њом решава највећи број проблема. Она је за нас кључни човек и веома добро разуме студенте. Даље, да не набрајам поименце, декан је исто изврстан човек који увек излази у сусрет студентима и мислим да такви људи увек и требају да седе овде, они отвореног ума, динамични...
Хвала Вања, имаш нашу подршку, па очекујемо у јануару још један сусрет, када ћемо поновити питања...
Важи, хвала
Вања, кажеш да како си ступио на дужност буквално не стижеш да напишеш ниједан текст. То значи да те је сачекала гомила послова. Јеси ли очекивао тако нешто?
Гомила послова сачека сваког студента продекана са Првим Октобром. Проблем је што сваки студент продекан тада ступа на ту функцију и одма улеће у ватру. Треба мало времена док се ухода, а читав октобар запљускују питања са свих страна... Шта је ту је, очекивао сам да имам доста послова, није да нисам, међутим, то тек кад вас клепи о главу, кад осетите на својој кожи, мало умор и све те обавезе... видите у ствари колики је то напор. Далеко од тога да ја хоћу да побегнем од тог напора, али једноставно, тако је и неке ствари не стижем да урадим. Наравно да сам много веѕан и ѕа лист Отпорник, односно садашњи Генератор и за целу редакцију, волео бих да сам могао да стигнем нешто да напишем, али нисам могао да се сконцентришем уз све ове послове.
А ти послови су...
Па доста проблема има око старијих студената, оних који прелазе са старијих статута на нове. Њима треба објаснити шта то практично значи, на који начин то треба да ураде, одговорити им на хиљаду и једно питање... Они су доста неупућени, што је и нормално. Уз то сваки од њих има посебан проблем: колико испита, шта је дао, шта се еквивалентира са чим... То је помоћ и њима и особљу студентске службе где се врше те еквиваленције. Долазе и бруцоши. Они су неинформисани, мало су и изгубљени у простору и времену, нова околина, требају да се адаптирају.. Биће доста посла и око њих, мораћемо их обилазити, мазити и пазити, јер просто, морамо мислити на нашу будућност, а ми ћемо и м најбоље помоћи – њихове колеге старије. Уз све то постоје и дужности решавања ситних проблема у разним ситуацијама, са разним професорима, тако да је укључено и трчкарање до студентске службе и по факултету, до професора, гашења оних ситних пожара, али студентима то доста значи.
Кажеш да си скоро ступио на функцију студента продекана. Да ли знаш шта се дешавало на факултету током лета?
Пре него што сам преузео дужност студента продекана сарађивао сам доста са Аном, бившим студентом продеканом и полако се упознавао са свим тим и уходавао. Међутим, тада и није било толико конкретног посла и рада са самим студентима већ упознавања са свим тим правним нормама, статутима правилницима... Тако да сам био доста упућен и спреман. Е сад, током лета углавном је затишје. Одлучивано је доста о уписима за мастер студије, докторске студије и решавани су проблеми неких еквиваленција. Мање-више, током лета је доста одређено око Болољске декларације, нешто од тога и сад радимо у ходу, главне ствари су познате и сад се ради око техничких детаља. Мислим да нема проблема око тога, сада је само питање реализације, односно наше ефикасности.
Шта најављујеш за ову годину?
Ова година као и пар претходних биће у знаку реформи. Наиме, те реформе тек требају да узму озбиљан обим и да поприме баш онај облик који би и требале да поприме. Да будем јасан: ова генерација која сад креће, прва по закону о високом образовању имаће доста тежак посао. Подсећам да по том новом закону предвиђено је да студенти који не плаћају школарину дају годину за годином, што значи да морају да чисте годину. Међутим овај закон прописује и континуирано учење и испитивање у складу са Болоњском декларацијом. Нисам сигуран колико је овај факултет још у стању да испуни све те норме, ми јесмо направили један јако велики корак, али технички гледано мислим да неће бити могуће остварити све те ствари наведене у закону, бар не у почетку. Како ће се то решавати, стварно не знам. Надамо се сви да ће пролазности на испитима да се повећају, да ће студенти имати прилике током године да буду оцењивани и на испитима само поправљају или дорађују те оцене. То све зависи највише од студената и њиховог рада, ја их охрабрујем да напорно раде, али доста зависи и од професора који би требали да уносе новине у самој настави и самом испитиању. Што се тиче мојих планова, постоје неки, да кажем, краткорочни и дугорочни планови. Могу сада ексклузивно да најавим једну акцију, коју ће надам се да подрже и остали студенти, студентски парламент и студентске организацијеч а то је кампања против преписивања. Док је било школе било је и преписивања, али то је почело да узима јако великог маха. Док су се раније преписивали предмети који су били проблематични, данас се преписује апсолутно све. Студенти су навикли да преписују, те линијом лакшег отпора полажу испите, што није у реду. Није у реду према онима који раде, који то уче и заслуже неку оцену, а и није у реду за саме њих, јер обиће им се то о главу кад-тад. Познат ми је и пороблем везан за преписивање неких предмета који, по мом субјективном мишљењу, садрже многе непотребне ствари тескобне за учење, тако да студенти, просто, размишљајући као инжињери, желе да то некако прескоче, јер што би учили нешто што им никада неће требати. То јесте проблем, али то није наш, већ проблем професора, то би они требали да реше. Овом акцијом позивам све студенте да професорима покажемо да ми желимо да учинимо све што је до нас да помогнемо, да избацимо негативне ствари, али и професори морају да чисте њихова дворишта. Јер просто, ако се свако буде трудио да поправи себе, ићи ћемо напред, иначе нећемо нигде ићи.
Имаш ли податак о томе колико је неко од претходних студената продекана успео у остварењу неког од дугорочних планова?
Па поћи ћу од Ане, јер сам ја са њом прошао кроз обуку. Колико ја знам Ана није правила дугорочне планове... Ја сам то некако измислио, просто да студенти имају на увид шта то студент продекан ради и зашта се залаже. Студент продекан је запослен овде и прима плату, има и обавезу и ред је да студенти знају шта ради онај кога су бирали са указаним поверењем и да ли се он стварно залаже да одбрани интересе студената. Наравно постоји доста људи који се овде залажу и учествују а немају за то никаква примања... Тако да сам ја осетио дужност да изнесем неку врсту акционог плана, како се то сада популарно назива, бар за неких шест месеци, односно први семестар. Не знам да ли је Ана имала тај план написмено, али знам да је врло добро обављала све своје дужности... То је просто нека новина коју ја хођу да уведем...
А бруцоши? Јесу ли они имали представу о томе шта их очекује када су уписивали факултет?
Ја не знам да ли они знају шта их чека, али сматрам да свако ко је студент, или ко је постао студент, треба да се информише. То је све у теорији, наравно, у пракси је све то друкчије. Мислим да су, у глобалу, доста неинформисани. Нешто се причало у медијима о новом закону о високом школству, али видећемо још шта ће са тиме бити. Има разних прогноза, али то је све незванично и ја не бих о томе сада да причам. Ми ћемо се трудити да од 09.10. па неких месец дана активно радимо са бруцошима, упознамо их и да их привикавамо на начин на који би требали да функционишу, затим би они требали сами да користе своја права и испуњавају своје обавезе на факултету.
Шта је са старијим студентима? Очекује ли њих ревизија у јануару, или смањење услова?
Овако, што се тиче тих заобилажења закона, ревизија, организовања додатних рокова, конпензација испита којима је пре управа факултета маневрисала да би „олакшала“ студентима, то више не постоји. Врло једноставно. Студенти који су кренули по новом наставном плану и програму, и они који су се пребацили имају сасвим задовољавајућу пролазност. Наравно, ми никад не бисмо требали да будемо задовољни неком пролазношћу, увек то може боље и више док се не достигне неки западни систем где неких 70-80% студената заврши са чистом годином. Као што рекох, пре су пролазности код нас биле заиста катастрофалне и онда се морало ићи тим средствима. О томе се сада чак и не размишља, то су сада, бар се надам, сенке прошлости. Немојте погрешно да ме схватите, једноставно, студије губе на квалитету када се одобравају такве ствари, јер вас кад-тад ухвате неположени и нагомилани испити. Јесте проблем финансија што неки људи морају да обнављају године и падају у самофинансирање. Људи би требали да се сконцентришу и дају испите и услове на време.
Хајде вратимо се у деканат. Има ли у деканату неких проблема?
Ја за сада нисам приметио. Стварно морам да похвалим продекана за наставу, проф. Јелицу Протић. Она је веома услужна студентима и углавном студент продекан у сарадњи са њом решава највећи број проблема. Она је за нас кључни човек и веома добро разуме студенте. Даље, да не набрајам поименце, декан је исто изврстан човек који увек излази у сусрет студентима и мислим да такви људи увек и требају да седе овде, они отвореног ума, динамични...
Хвала Вања, имаш нашу подршку, па очекујемо у јануару још један сусрет, када ћемо поновити питања...
Важи, хвала
